У Србији смањена употреба антибиотика за 18 одсто
Према званичним подацима Агенције за лекове и медицинска средства Србије, у 2016. години постигнуто је значајно смањење укупне потрошње антибиотика за системску примену од 18 одсто“, истакао је министар здравља, асс др Златибор Лончар, на конференцији за новинаре одржаној поводом обележавања Светске недеље (13-17.11.2017.) и Европског дана свесности о рационалној употреби антибиотика. Лончар је додао и да тај напредак представља резултат низа активности Министарства здравља Републике Србије у оквиру Кампање за рационалну употребу антибиотика.
Поред Лекарске коморе Србије, партнери Министарства здравља РС у спровођењу Кампање за рационалну употребу антибиотика су и друге коморе здравствених радника, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Републички фонд за здравствено осигурање, Агенција за лекове и медицинска средства Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду, као и струковна удружења, студентске асоцијације и невладине организације.
Кампања за рационалну употребу антибиотика коју Министарство здравља спроводи заснована је на комуникационој платформи Светске здравствене организације и Европског центра за превенцију и контролу болести. Уз велику подршку медија и стручњака, током протеклог периода на различите начине поруке су биле упућене свим значајним циљним групама, лекарима, фармацеутима, грађанима, медијима, наводи се у саопштењу Министарства здравља РС.
Aктивности су довеле до првог резултата - смањење потрошње антибиотика у 2016. години, али се Србија и даље налази на веома високом месту по потрошњи антибиотика у поређењу са осталим земљама у Европи, као и по стопама резистенције.
Подаци о резистеницији бактерија на антимикробне лекове у Србији објављују се у оквиру ЦЕЗАР мреже (Central Asian and Eastern European AMR Survellance Network) под покровитељством СЗО. Забележен је висок ниво резистенције код свих испитиваних врста бактерија у Србији, слично као и у земљама Јужне и Источне Европе. За разлику од претходних година, у 2016. години међу бактеријама које су укључене у антимикробни надзор дошло је до одређене стопе смањења резистенције (Staphylococcus aureus смањење стопе метицилинске резистенције са 34% на 26,5%, Enterococcus faecium смањена резистенција на ванкомицин са 53,5% на 35,5%, дошло је до смањења резистенције на карбапенеме код Klebsiella pneumonia (са 41% на 24%), Е. coli (са 1,6% на 0,7%) и Pseudomonas aeruginosa (са 54,2 на 41%)). Са друге стране, нарочито забрињава пораст резистенције на антибиотике који се сматрају последњом линијом одбране од инфекција, карбапенеме и колистин.
Укупна потрошња антибиотика за системску примену у Србији 2010-2016, АЛИМС
